Земљорадња

До ослобођења од Турака привреда је у Шумадији била веома заостала. После ослобођења прилике се мењају, оснивају се нова насеља, крче се шуме и становништво почиње да се бави и земљорадњом. Хатишерифом из 1833. године сељак у Србији постаје сопственик земље коју обрађује, чиме је утрт пут за привредни преображај и напуштање екстезивног сточарства у корист земљорадње. Крчењем шума повећале су се површине под усевима: пшеницом, кукурузом, конопљом–најзаступљенијим културама, које су омогућавале исхрану и одевање становништва.

Збирку води: Светлана Радојковић, кустос етнолог