Objekti Narodnog muzeja Kragujevac

Двадесете и тридесете године 19. века представљају прекретницу у развоју Крагујевца. Захваљујући статусу престонице град врло брзо доживљава снажан политички, култу рни и привредни напредак. Најзаслужнији за развој и изградњу Крагујевца свакако је кнез Милош Обреновић, који је у периоду после Другог српског устанка започео изградњу значајних објеката за породичне и државне потребе. За релативно кратко време изграђени су: Кнежев конак, Конак кнегиње Љубице, Амиџин конак и низ пратећих објеката. Сви конаци са пратећим објектима чинили су Кнежев двор. Истовремено, кнез Милош је на десној обали Лепенице, у близини Двора подигао цркву (1818.). На свим здањима дворског комплекса примећује се утицај културе ислама, који су са Истока донели Турци. Турски стил је долазио до изражаја у обликовању лаких конструкција дрвеног, скелетног система. Такву архитектуру обликују већином приучени мајстори и ретко се могу назначити пројектанти.
По угледу на турске обичаје, кнез Милош је убрзо по завршетку конака за себе (1818), започео изградњу још једног конака који је био намењен Љубици и деци. Ако је Кнежев конак представљао државу са владаром и државном управом, Конак кнегиње Љубице је представљао породицу. У њему је 1823. године роћен кнез Михаило, док је кнез Милан рођен у Кнежевом конаку 1819. године, те се и на основу тога претпостављ да је Конак кнегиње Љубице саграђен након рођења кнеза Милана.
Од бројних грађевина из доба Кнеза Милоша до данашњих дана сачувани су Амиџин конак и Стара црква. Две најзначајније грађевине данас не постоје-Кнежев конак је уништен приликом бомбардовања Крагујевца 1941. године, а Конак кнегиње Љубице је изгорео у пожару 1884. године.

Музеј своју делатност обавља у зградама из 19. века од којих је већина у статусу споменика културе и у савременим зградама подигнутим у последњој четвртини 20. века. Зграде споменици културе више пута су мењале своју намену да би коначним преласком у власништво Народног музеја усталили своју функцију:
Амиџин конак је изложбени простор намењен за поставке које обухватају историју овог подручја од праисторије до краја 19. века, Кнез Михаилов конак уз стручна одељења и библиотеку на спратном простору има поставку "Српско и европско сликарство 19. века". У надлежности Музеја су и објекти: Стара скупштина, Кућа Светозара Марковића (Проте Милоја Барјактаровића), Кућа Љубице Филиповић, Петрова воденица у Грошници и Спомен кућа у Дуленима.
Галерија Народног музеја је највећи изложбени простор Народног музеја намењен тематским музејским изложбама, изложбама савремене уметности и сталној поставци српског сликарства и скулптуре 20. века. У Галерији су смештене и управа Музеја, фотолабораторија и препараторска радионица.
Модерна галерија је искључиво намењена за изложбе из текућег уметничког стваралаштва.