Антерију кнегиње Љубице Обреновић даровала је 2005. године Народном музеју Крагујевац Милица Миладиновић-Кесеровић, српска песникиња и емигранткиња, која живи у Калифорнији (САД). Добила ју је на поклон од пријатељице Зоре Петровић (која је променила име у емиграцији у Јулија Перфети), а чија је прабаба Сара за своје венчање у Земуну 1842. ову антерију добила од кнегиње, као жена некадашњег Милошевог писара.
Овај вредан поклон налази се у збирци Историјског одељења као једини одевни предмет који је припадао породици Обреновић, која је у Крагујевцу основала прву престоницу у новоослобођеној Србији 1818. године, и где је постојао комплекс зграда Милошевог двора, у коме се данас налази Народни музеј Крагујевац. Након извршене конзервације антерија ће бити изложена на сталној поставци ,,Крагујевац у 19. веку,,.
Мирослав Бановић, музејски саветник, историчар
Антерија је горњи део женског костима, ношен у градовима Србије по ослобођењу од Турака, након Другог српског устанка. Представља оријентални одевни предмет, који поред репрезентативног карактера (показује положај и богатство супруга) има и ту сврху да покаже ко су ,,нови господари,, у Србији (народу, страним силама, али и некадашњим господарима-Турцима), јер се носи до тада забрањена одећа црвене и зелене боје, богато украшена златовезом.
Антерија је терзијски производ, рађен по наруџбини, израђен од светло љубичастог сомота и постављен свилом са богатим златовезом, који скоро у потпуности покрива целу површину. Као типски производ има све карактеристике кроја: спреда отворена, копча се на грудима низом ситне дугмади (украшене коралима), уска у струку, испод кога се шири у скоро пун круг. Рукави су углављени на раменима (чепкен) и завршавају се срцастим завршетком на надланици и низом истих ситних дугмади при дну.
Наташа Николић, кустос етнолог
 |
|
 |
|||||||||||||||
