Мирослав Бановић
Дејан Обрадовић

ПРАВИТЕЉСТВЕНА И ФИЛИЈАЛНА АПОТЕКА У КРАГУЈЕВЦУ У XIX ВЕКУ

У фокусу наше пажње је оснивање и рад прве државне апотеке, Правитељствене апотеке у Крагујевцу, основане 1836. године, са посебном пажњом на период када је била смештена у Крагујевцу, као и рад Филијалне правитељствене апотеке у Крагујевцу, пратећи промене власништва и општи развој апотекарства све до краја 19. века, пре свега, на основу изворне грађе Архива Србије у Београду, Историјског архива Шумадије у Крагујевцу, Народне библиотеке у Крагујевцу, Народног музеја Крагујевац и објављених извора и разноврсне литературе. Цео период приказан је на 24 паноа, које је дизајнирао Предраг Циле Михајловић.

Изложени предмети (укупно 132) су део Збирке историјских предмета Народног музеја у Крагујевцу. Први пут су изложени у целини и представљају ретке експонате. Поставка изложбе је дело Споменке Ковачић Гужвић.

Кључне године у развоју апотекарства у Крагујевцу :

1819 -Први школовани лекар долази на кнежев двор у Крагујевцу–Константин Александриди, Грк
1830 -Хатишерифом из 1830. године, између осталог, дозвољено је оснивање болница и развијање здравствене заштите.
1834 -Павле Илић, при крају студија фармације у Пешти, тражи и добија финансијску помоћ кнеза Милоша за дипломирање
1835 -Павле Илић долази у Крагујевац
1836 -Саграђена зграда за Правитељствену апотеку која почиње свој рад
1839-40 -Апотека се први пут пресељава у Београд
1840-41 -Апотека је поново у Крагујевцу
1841 -новембар-коначно пресељење у Београд
1842 -Кнез Михаило Обреновић оснива Филијалну правитељствену апотеку у Крагујевцу и именује за њеног апотекара Ђорђа Богдановића, који тек 1853 . године почиње са радом
1859 -Приватизују се обе државне апотеке, у Београду и у Крагујевцу. Власник крагујевачке апотеке постаје њен дотадашњи провизор Радисав Шилић, који умире 1865. године
1865 -За друге владе кнеза Михаила, донет је свеобухватан „Закон о апотекама и апотекарима“, који је касније инкорпориран у закон из 1881. године
1866-1900 -Наследници Шилићеве апотеке били су: Димитрије Туцаковић, Миливоје Вујчић, Тома Строн, Милан Ђ. Илић, Андра Исајловић, Франц Холих и Лука Јакшевац, који у Крагујевац дошао у октобру 1900. године.
1878/79 -Почела је са радом друга апотека у Крагујевцу, вл. Петра Јанковића
1892 -Почела је са радом трећа апотека у Крагујевцу, вл. Милана Стојадиновића