Изложба ”РУСКИ СЛИКАРИ, ВАЈАРИ И АРХИТЕКТЕ У КРАГУЈЕВЦУ 1920-1941.”


Изложба и публикација су део пројекта ”Руски уметници у Србији”  Народног музеја у Београду, под руководством др Ирине Суботић.

Октобарска револуција у Русији 1917. године довела је и до тога да је један значајан део руског народа, онај наобразованији–официри, инжењери, професори, уметници свих профила, морао да бежи из земље.
Избегли Руси су масовно долазили у Србију. Значајну улогу у друштвеном и  културном животу одиграли су и у Крагујевцу, док је Београд сматран ”једним од највећих културних центара руске емиграције.”
Године 1931. у Крагујевцу је живело око 600 Руса. Већином су били запослени у Војно-техничком заводу и у Гимназији, а многи су деловали у разним руским организацијама.
Те године се појавио и први текст професора филозофије Василија Пејхеља, који је писао о доласку Руса у Крагујевац, њиховом пријему, организовању живота. Тако сазнајемо да је прва група руских избеглица стигла  у Крагујевац на први дан Ускрса 1920. године,  возом.
Руске организације у Крагујевцу између два рата су биле – Руски одбор, Руска школа, две Руске библиотеке, Руски клуб, Руска црквена општина, Црквено певачко друштво, Коло руских сестара, Официрско друштво, Руски соко, Руско дилетантско позориште, Кооперативна трпезарија.
У области архитектуре и грађевинарства многи Руси су нашли одговарајуће запослење, јер су дошли као школовани инжењери. Многи су радили у Градском поглаварству 30-их година, када је шеф Грађевинског одсека био Леонид Залога.
Када је у питању архитектура у Крагујевцу између два рата, незаобилазно је име Ђорђа Коваљевског, аутора Генералног плана Београда. Он је овде пројектовао зграду Нове пијаце 1928. године. Учествовао је и у прихватању скице регулационог плана града Крагујевца, 1931, као и приликом градње Дома пожарне дружине, 1934. године.

Делатност Руса у Крагујевцу у области сликарства сводила се, углавном, на њихову улогу професора  у крагујевачким средњим сколама–Борис Рехак, Борис Рјасњанскиј...
Митрофан Петрович Косенко (1884-1956.)–био је разноврстан ликовни уметник– сликар, вајар, графичар, иконописац. Овде је насликао велики број слика, претежно пејзажа. 
До нас је стигло  неколико његових слика–Крагујевац, Пејзаз–обе из 1938, слика Жича из 1926, дрворез Три старца из 1935. и фреско слика  Борба са лавом из 1930. године.
Андреј Васиљевич Биценко је 1926. године радио иконостас у Новој цркви у Крагујевцу, “диван иконостас, скупе и уметничке израде у дрворезу.” У изради икона узоре је тражио у традиционалном српско-византијском стилу, као и у руском сликарству.
До нас су дошли и радови уметника за које немамо доказа да су живели и радили у Крагујевцу између два рата – Борис Николајевич Опоков, Kruscheff...
Захвални за пружање уточишта, Руси су се Крагујевчанима одузивали свесрдним радом у свим областима којима су се бавили. Уједно, град су оплеменили својим образовањем, културом и скромношћу.

Изложба је отворена од 17. маја до 16. јуна 2007. године

Аутор изложбе је Татјана Милосављевић, виши кустос историчар уметности